Danas sam, 28.11.2013. na poziv dole navedenog organizatora, prisustvovao konferenciji o temi rada i zapošljavanja u sklopu serijala ekonomskih i pravnih pitanja u kontekstu EU-integracija Bosne i Hercegovine gdje sam, po mom mišljenju, prisustvovao generalizaciji i opšte poznatim stavovima, a bez konkretnih prijedloga rješenja, odlučio sam da iznesem svoje stavove kako bi svi oni koje ova problematika zanima mogla uočiti razlike između poznatih stavova i mog mišljenja. Stojim na raspolaganju za sva eventualna pitanja, te pozivam posjetioce ove stranice da daju svoje komentare na ovu aktuelnu temu.
Sljedeća dva pasusa su citati iz e-mail pisma:
“Konferencija ce se odrzati 28.11.2013. godine (cetvrtak), u Plavoj sali Parlamentarne skupstine Bosne I Hercegovine u organizacijij Zajednicke komisije za ekonomske reforme I razvoj PS BiH, Konrad Adenauer Fondacije I USAID SGIP Projekta.
Koristim ovu priliku da Vas pozovem da nam se pridruzite na konferenciji “Rad I zaposljavanje”, jedne u nizu konferencija koje se organizuju u sklopu serijala “Ekonomska I pravna pitanja u kontekstu EU-integracijae Bosne I Hercegovine”.
Evo mog izlaganja: Iz svih dosadašnjih izlaganja i diskusija se može zaključiti da nam je država funkcionalno nepismena i da šuti. Ovo se posebno odnosi na ratificirane međunarodne dokumente o zaštiti ljudskih prava (kod nas poznatije kao Evropska konvencija ili kao presuda Sejdić-Finci). Dokle god se u politici bude davao prioritet nacionalnom, a ne socijalnom pitanju imaćemo „ciklično“ krize i nezaposlene i govorićemo o ne zaposlenim, a zanemarivaćemo aktivne ljude i solidarnost. Dokle god se u ekonomiji bude davao prioritet profitu, a ne ljudskom biću, imaćemo krize. Dokle god se bude davao prioritet zaposlenosti, a ne socijalnim pravima (kao fundamenta prava) svakog ljudskog bića, imaćemo razne krize, ne samo u sferi zapošljavanja tog istog ljudskog bića, jer to ljudsko biće ne treba samo posao! Svjedoci smo, što i činjenice pokazuju, da ekonomski razvoj i povećanje bruto nacionalnog, a ja bih rekao društvenog dohotka, povećanje profita i veće plate ne obezbjeđuju osnovna, minimalna socijalna prava (motika, traktor ili srp, kombajn) i ovu moju tezu potvrđuje siromaštvo, ali ne samo ono! Pošto govorimo o ovom problemu u kontekstu evropskom približavanju BiH želim napomenuti da je ulaganje u socijalnu politiku INVESTICIJA, isplativa investicija, jer ne ulaganje u socijalnu politiku i saniranje njenih posljedica je daleko skuplje i pogubnije. Radi toga, prije nego što se pristupi rješavanju problema nezaposlenosti u BiH, ali i mnogo šire, MORAJU se stvoriti PREDUSLOVI koji su sine qua non SVAKOG društva, a to su:
1. Poštivanje i provođenje u život ljudskih prava, a na prvom mjestu su ljudske potrebe za prosti biološki opstanak koje podrazumijevaju odsustvo STRAHA, barem straha za ŽIVOT i ZDRAVLJE i
2. Ravnopravan socijalni dijalog, jer danas u BiH socijalni dijalog NE POSTOJI, a i ako ga ima, u najmanju ruku, nije ravnopravan.
S obzirom da se diskusija nastavila u istom smjeru ka uopstenim, generalnim, stavovima i opstim, uobicajenim, frazama, ponovo sam zatrazio rijec i ovo rekao uz dopunu da sam jedini ja ponudio konkretno rjesenje, jer od dosadasnje price nezaposleni nemaju nikakvu korist.
Zgrade 